Delfini su definitivno u vrhu top liste čovekovih najboljih prijatelja među životinjama. Međutim, veći deo čovečanstva jedva da zna neke opšte informacije o ovim dragocenim sisarima. Evo nekoliko zaista zanimljivih činjenica što nismo znali o sisaru koji stare prijatelje pamti bolje od čoveka!!!
Do sada su otkrivene 42 vrste delfina, od kojih 38 spada u morske, a preostalih pet u rečne.
Maui delfini su najmanji. Dugački su oko 120 cm, a teški oko 40 kg. Najveći su orke, poznati i kao kitovi ubice (da, oni spadaju u delfine). Mužjaci ove vrste obično dostižu dužinu od 6 do 8 metara i težinu veću od 6 tona.
Delfini iz reke Amazon plivaju naopačke. Veruje se da im grbe na leđima pomažu da "osete" dno reke kako bi na njemu pronašli hranu. Ovakvav način plivanja im takođe može pomoći i da bolje vide šta se nalazi ispod njih, jer ispod očiju imaju malo veće obraze koji im otežavaju gledanje prema dole.
Delfini imaju "IMENA". Ono što delfine čini vrlo jedinstvenim je i zvižduk koji ispuštaju. Još zanimljivije od toga je i činjenica da svaki delfin to čini na svoj način, odnosno time i njegov zvižduk drugačije zvuči, što je svojevrsna identifikacija, nešto poput ličnog imena.
Delfini nemaju glasne žice. Retki su oni kojima je poznata činjenica da delfini kada ispuštaju poznati reski zvuk ne dolazi iz usta, već iz njihovih nozdrva. To je za ove životinje i jedan od ukupno dva moguća način vokalizacije, odnosno mogući način da proizvode zvuk (čitaj glas) kako u vodi, tako i iznad nje. Drugi način kako se delfini oglašavaju je objašnjen u sledećoj zanimljivoj činjenici.
Delfini ne mogu da dišu automatski. Zbog toga im je tokom sna jedna polovina mozga budna, dok se druga odmara, pa se onda druga probudi, a prva zaspi. Delfini provedu oko 8 sati dnevno u ovom stanju, što im omogućava da svesno kontrolišu disanje i da povremeno isplivaju na površinu kako bi uzeli vazduh.
Delfini se rađaju sa brkovima. Iako na prvi pogled koža delfina izgleda vrlo glatko, ali, verovali ili ne, delfini se rađaju sa dlačicama tik iznad usta, te i podsećaju na brčiće. Kako odrastaju i u toku samog plivanja veći deo tih dlaka vrlo brzo opadne.
Delfini imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rešavanja problema, što ih čini jednim od najinteligentnijih bića na planeti.
Skokovi delfine čine zabavnima, a neki od njih mogu da iskoče do 30 metara iznad površine vode. Telo im je sivkastoplave boje, a koža izuzetno osetljiva na ljudski dodir i neke elemente koji se nalaze u vodi.
Delfini ne koriste samo oči, već i ekolokaciju (slično sonaru) kako bi izbegli prepreke i pronašli plen. Šta tačno delfini vide kada je u pitanju boja, nauka još nije uspela da razreši. Neka istraživanja su pokazala da delfini nemaju mogućnost da vide spektar zelene boje, dok druga istraživanja njihovog ponašanja su izvela činjenicu da određene kolorite ipak mogu da vide. Ostaje nejasno samo da li su pitanju dve ili više boja, odnosno da li je svetlina onog što vide presudna u odnosu na boju ili ne.
Delfini mogu biti pravi zavodnici. Mužjaci skupljaju morsku travu kako bi napravili nešto što podseća na buket cveća koji zatim nose svojim damama. Isprva, naučnici su verovali da se oni samo igraju, dok nisu primetili da uvek mužjaci prave bukete, te da ih uvek prave ispred ženki.
Svaki delfin ima jedinstveno leđno peraje, koje se koristiti za lakše prepoznavanje i identifikaciju.
Delfini se drogiraju. Ljudi definitivno nisu jedini koji koriste opijate - slonovi, majmuni i papagaji se redovno opijaju, konji žvaču "ludu travu", lemuri se drogiraju otrovnim stonogama. A delfini - naduvanom ribom (Tetraodontidae). Po prvi put u istoriji, ovo otkriće je zabeleženo BBC-jevim kamerama prilikom snimanja novog dokumentarca. Iako dokumentarni film još nije zvanično izašao, BBC je objavio video na svom Youtube kanalu koji prikazuje vesele delfine kako se drogiraju ovom inače otrovnom ribom, a pri tome opet paze da je ne povrede.
Delfini smatraju trudnoću fascinantnom pojavom, i iako ne misle nikakvo zlo, okupiće se oko trudnice. Razlog zašto je trudnim ženama zabranjeno da plivaju sa delfinima, iako se čini da bi im upravo trebalo biti preporučljivo, je taj što bi se neke žene mogle prepasti kada svi delfini pojure prema njima - i tužiti vodeni park.
Delfini mogu da budu veseli, tužni, pa čak i ljuti. Umeju da budu i zlopamtila i da se svete ljudima.
Delfini imaju stotinu zuba, ne koriste ih za žvakanje. Zubi im služe samo za hvatanje ribe, koju posle gutaju. Mogu da pojedu oko 13,5 kilograma ribe dnevno, a obično čitavo jato učestvuje u lovu. Za lov imaju različite strategije: skokove i cik-cak ili kružno plivanje, kako bi svaki član jata dobio deo hrane.
Zabeleženi su brojni slučajevi o tome kako delfini pomažu jedni drugima u nevolji. Pomažu starijima u grupi, a takođe mogu napraviti i "splav" od svojih tela i tako nositi bolesne ili povređene. Delfini ne pomažu samo drugim delfinima. Čini se da njihova empatija ne poznaje granicu, jer je zabeleženo kako pomažu ljudima u nevolji, pa čak i kitovima mnogo većim od sebe.
Delfini su jedina vrsta životinja, osim ljudi, koji razvijaju prirodni oblik tip 2 dijabetesa.
Jedan od glavnih uzroka smrti među delfinima u zatočeništvu je samoubistvo. Oni mogu počiniti samoubistvo na više načina, a najčešći su odbijanje da jedu ili udaranje glavom o zidove bazena.
Delfini su izuzetno razigrane i radoznale životinje. Često se igraju jedni sa drugima, igraju se među algama, ali se takođe igraju i sa drugim vrstama, npr. ljudima, pa čak i psima.
Prijateljstvo između ljudi i delfina datira od upoznavanja čovečanstva sa ovom vrstom, a neverovatno je da je upravo čovek predstavlja najveću pretnju ovim neodoljivim sisarima.
1981
