In our world of entertainment, lilpuma deliver only nice things

Sladoled ledena poslastica koja budi sva čula

Sladoled je poslastica poznata u čitavom svetu i gotovo da nema kutka na planeti gde ga ne konzumiraju. Snaga sladoleda se najbolje ogleda u njegovoj moći da kroz vekove lagano osvaja sve zemlje i narode sveta, savlađujući prepreke svih vrsta i spajajući sve kulture, običaje i religije. Sladoled je sklad ukusa i boja, praznik za oči, radost za nepca, melem za dušu.


Sladoled je zdrava, bogata i sveža hrana, sastavljena od namirnica optimalnih nutricionističkih vrednosti, kao što su mleko, jaja, maslac, najkvalitetnije voće, izraženih u formi i kroz ukuse koje organizam lako prihvata i apsorbuje. Osvežava i krepi, pomaže kod crvenila grla, pospešuje lučenje želudačnih sokova i rad digestivnog trakta. U stvari, sladoled se servira na kraju obroka da bi olakšao varenje, ili na polovini ručka kako bi oslobodio jezik ukusa već konzumiranih predjela i pripremio organizam za jela koja će uslediti. Može se servirati u najobičnijem kornetu, u porciji, u vidu nekog kupa, ali i u obliku torte, rolata, kolača i peciva punjenih sladoledom. Od sladoleda se prave i frapei, alkoholni i bezalkoholni kokteli, kafe, a često se servira sa voćem, kremom, šlagom i drugim slatkim đakonijama.


Sladoled je delomično ili potpuno zamrznut desert koji se sastoji od mleka ili mlečnih proizvoda (mleko u prahu, dimljeno mleko ili maslac), i nemlečni sastojci dodani u smesu u svrhu arome, ukusa, boje, mirisa i konzistencije (šećeri) i zaslađivače, stabilizatore i emulgatore, uz moguće dodavanje voća, voćnih aroma, jaja, čokolade ili nekih drugih dodataka. Pored toga, sladoled sadrži vodu i vazduh. Zatvoreni vazduh služi za povećanje volumena sladoleda, bolju konzistenciju i smanjuje osećaj hladnoće u ustima tokom konzumiranja.

Sladoledi su na tržištu u mnogim oblicima, ukusima i pakovanjima. Vrsta sladoleda mora biti navedena u deklaraciji. Razlikuju se u mlečnom sladoledu, krem sladoledu (sadrži najmanje 5% masti), sladoledu, zamrznutim aromatizovanim i voćnim desertima. Osnovna razlika je u tome što mlečni i krem sladoled sadrže mleko i ne smeju da sadrže biljne proteine ili biljnu mast, dok zamrznuti aromatizovani i voćni deserti ne smeju da sadrže mlečnu mast ili mlečne proteine. Pravni propisi određuju sastav nekog sladoleda ili dezertifikacije.

Hranljiva vrednost sladoleda zavisi od vrednosti sastojaka iz kojih se proizvodi. Mlečni i krem sladoled sadrži sve sastojke mleka samo u različitim kategorijama, a određeni dodaci (šećer, voće, čokolada, vanilija, jaja i slično) povećavaju njegovu hranljivu vrednost.


Istorija sladoleda

Poreklo sladoleda nije sasvim precizno utvrđeno, što je pravo čudo kada uzmemo u obzir njegov status suverenog vladara letnjih poslastica u današnje vreme. Ono što sa sigurnošću znamo jeste da su ljudi veoma rano počeli da prave desert od voća i izdrobljenog leda ili planinskog snega. Pretpostavlja se da su Kina ili stara Persija prve kulture koje su obožavale ovaj desert. U prilog tome govori i činjenica da iz Kine potiču prve mašine za sladoled, a prisutno je i mišljenje da je recept za sladoled sa svojih putovanja po Kini u Italiju doneo lično Marko Polo.


U svakom slučaju, Italija igra veliku ulogu u popularizaciji smrznutih poslastica u Evropi, a među njima je i sladoled.  Treba reći da preteču današnjeg sladoleda zaista predstavlja jedna italijanska poslastica- sorbe (sorbet) – desert pravljen od zaslađene vode (leda) kojoj je dodato pasirano voće.

Sorbeto i granita zapravo je pre led kojem se dodaju različiti ukusi, nego pravi sladoled, ali imaju veliku istoriju primene u drevnom svetu. Najverovatnije je da su ove poslastice u južnu Italiju stigle sa Arabijskog poluostrva. Arabljani su koristili planinski sneg i voćni sok za pravljenje sharbata, preteče italijanskog sorbeta. 

Zanimljivo je da je mračni srednji vek Evrope pored mnogih drugih dobrih i korisnih stvari proterao i sorbe. Pogađate, sorbe je optužen da simbolizuje greh. Renesansno doba vratilo je sorbe na trpeze, kada ga služe kao desert nakon zamrzavanja u metalnim kalupima raznih oblika pa je na trpeze stizao u formi malog umetničkog dela. Početkom 17. veka, sorbe je bio poznat u svim većim gradovima Evrope, a podaci govore da je prva kafe poslastičarnica otvorena oko 1660. godine u području francuskih Alpa. Ipak, smatra da je da savremeni sladoled zvanično rođen u Firenci u 16. veku kada su prvi put za pravljenje ove poslastice upotrebljeni mleko, pavlaka i jaja.

Na Siciliji, desert napravljen od leda, šećera i različitih aroma poznat je kao granita i nešto je najsličnije originalnom sorbetu. Današnji komercijalni sorbetto može da sadrži male količine mleka, ali mnogi se i dalje prave samo od voćnog soka ili sirupa i leda.

Danas, u itaijanskom gradu Anzola dell’Emilia u blizini Bolonje, postoji svetski muzej kulture uživanja u sladoledu, koji je izgradila firma Carpigiani – proizvođač mašina za sladoled. Muzej pokazuje istoriju sladoleda od prvih skladišta za sneg antičkog doba, preko sorbeta od leda i soli koje su razvili Kinezi, do tehnologija 20.veka. Jedna od zanimljivih priča u muzeju je i ona o Cosimu Ruggieriju, alhemičaru na dvoru Medičija koji je napravio sladoled koji je Katarina Mediči odnijela u Pariz kako bi zadivila Francuze.Takođe, tu je i prvi pisani svetski recept za “shrb”, šećerni sirup na arapskom, traktat napuljskog lekara Filippa Baldinija “De Sorbetti” o lekovitim svojstvima sladoleda i 20 starih mašina za proizvodnju sladoleda, među kojima je prva automatska mašina “Cattabriga” iz 1931. godine. Kad smo kod traktata o lekovitim svojstvima sladoleda, da li znate da su novija istraživanja pokazala da ovaj “letnji greh” ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam; sadrži velike količine kalcijuma, obiluje vitaminima i antioksidansima, ako se pravi od kafe i kakaoa, odličan je izvor polifenola koji čuvaju srce.


U Engleskoj je sladoled postao poznat u 17. veku, na jednom prijemu kralja Čarlsa Drugog, kada ga je pripremio kraljev francuski kuvar. Nova poslastica je doživela veliki uspeh, a ljubomorni Čarls je odlučio da recept zadrži u tajnosti. Priča se da je kuvaru platio pozamašnu sumu novca kako bi osigurao da se ekskluzivna poslastica servira samo na njegovom stolu. Kada je kralj svrgnut 1649, recept više nije bio tajna i sladoled počinje da se služi i na drugim evropskim dvorivima, ubrzo i običnim smrtnicima.


Prvi pomen sladoleda u Americi se desio 1744, kada je škotski kolonista posetio kuću Merilendskog Guvernera Tomasa Blejdena i bio ponuđen ukusnim sladoledom od jagode. Prva reklama sladoleda u Americi se pojavila 1777. godine u njujorškoj Gazeti, u kojoj je Filip Lenci rekao da je sladoled bio dostupan skoro svaki dan u njegovoj radnji.

Sladoled je po prvi put prodavan u supermarketima od 1930. Drugi svetski rat je, takođe, favorizovao sladoled kao poslasticu i postao je simbol Amerike u to vreme (toliko da je italijanski Musolini zabranio sladoled kako bi izbegao asocijaciju na američko društvo). Ova borba oko sladoleda je rezultirala u najvećom proizvodnjom sladoleda u Americi 1943. u Oružanim Snagama Sjedinjenih Država. Danas se smatra da se oko 5.9 milijardi litara sladoleda i sličnih svakodnevnih ledenih proizvoda proizvedeno godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, građani Sjedinjenih Država jedu u proseku oko 15 litara sladoleda po osobi godišnje.

Sladoled je doživeo potpunu evoluciju od luksuza do navike, od jednostavne forme do kreativnog izgleda, od skromnih sastojaka do neverovatnih elemenata, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste činjenica da je i dalje jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.

Proizvodnja sladoleda u Srbiji 

Proizvodnja sladoleda u Srbiji postaje sve popularnija, a da može da se spoji lepo i korisno pokazuju i "slatke" brojke izvoza Srbije u susedne zemlje, ali i u zemlje EU, koje iz godine u godinu rastu. Osim već poznatih proizvođača ali ujedno i najvećih izvoznika iz Srbije, kao što su Frikom, Froneri Adriatic, Swisslion i Ice Planet doo, istakli su se i manji proizvođači i zanatske poslastičarnice, koje već godinama unazad uspešno posluju u ovoj grani prehrambene industrije.

Jedno od mesta koje je među ljubiteljima sladoleda već dobro poznato je Crna Ovca. Nastala je 2012, kako kažu, iz ljubavi prema dobroj hrani a Ivan Živić, jedan od menadžera iz Crne Ovce, za svoj posao ističe - da je to posao u kome se uživa. Za pokretanje biznisa, otkriva, da je bilo potebno oko 120.000 EUR, ali da se nakon tri godine, uloženo-isplatilo. Trenutno broje preko 120 ukusa ali lista se tu ne završava, jer stalno eksperimentišu i traže nove ukuse. Što se popularnosti tiče, mi nismo sladoledžinica u kojoj ćete čuti da su najpopularniji ukusi vanila i čokolada (iako jesu popularni), već je to rezervisano za one koji su naši prepoznatljivi ukusi, poput oraha, koji je i dalje u samom vrhu popularnosti. Tu su i Susam kafa sa čokoladnim zrncima kafe, Krem brule sa karamelizivanim orasima, Maskarpone malina sa pečenim pistaćima i sl.


Još jedan primer dobre i uspešne prakse je i čuvena Poslastičarnica u Beogradu, koja još od 90-ih budi radoznalost egzotičnim i nesvakidašnjim ukusima, poput sladoleda od ajvara, pirotskog kačkavalja, ili pak sladoleda sa ukusom rakije šljivovice ili vina - Tamjanika Spasić.


Veroljub Šobić, vlasnik Poslastičarnice, ističe da je za pravljenje sladoleda, ključan sastojak strast, a kako kaže, glavni cilj ovog porodičnog biznisa, koji je zajedno sa suprugom pokrenuo, jeste da naprave ukusan, ali pre svega zdrav proizvod. Mi smo posvećeni poslu, dozivljavamo ga kao svoju misiju jer Beograd zaslužuje da ima zdrav proizvod. Mislim da su generalno, tri prodajna mesta, ovakvog tipa, nešto optimalno za Beograd, jer na taj način mogu da snabdevam i kontrolišem pravljenje sladoleda - zaključuje Šobić.

Veća proizvodnja sladoleda
U Srbiji je, inače, proizvodnja sladoleda, prema podacima Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije u 2017. godini iznosila 21.415 t. Za prvih 5 meseci 2018. godine proizvedeno 11.309 t, što je za 27,5% više u odnosu na isti period 2017. godine. Da su naši sladoledi omiljeni i kod komšija, potvrđuju podaci prema kojima Srbija sladoled izvozi na tržišta bivših republika, a najviše u Crnu Goru, BiH, Makedoniju, ali takođe, i u zemlje EU - Hrvatsku, Grčku, Rumuniju, Nemačku, Španiju.


U 2017. godini izvezli smo 8.786 t što je količinski porast od 16,5% u odnosu na 2016. godinu. Izvoz je u porastu i u prvih pet meseci 2018. godine kada smo izvezli 7.469 t što je dvostruko više nego za prvih pet meseci 2017. godine - rečeno je iz Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Kada je u pitanju uvoz sladoleda, u 2017. godini uvezeno je svega 1.968 t. Za prvih pet meseci 2018. godine, navodi se, uvoz je pao kako vrednosno za 7,3% tako i količinski za 11,39%. Ukupno je uvezeno 884 t, najviše iz Hrvatske, Italije, Belgije, Makedonije, dok sirovine koje se najviše uvoze za proizvodnju sladoleda, su mleko u prahu i maslac.


Inače, o važnosti ali i potencijalu u ovoj grani prehrambene industrije, svedoče i brojne incijative PKS-a. Jedna od njih je da se u letnjim mesecima ukinu prelevmani za mleko u prahu za proizvođače sladoleda, tako da domaća industrija može biti konkuretnija na tržištu sa neopterećenim dažbinama na sirovine koje su potrebne toj industriji.

Da li sladoled jesti zimi ?!

Konzumiranje sladoleda zimi bolje je nego leti, jer zbog temperaturne razlike između tela i spoljašnje sredine koja je manja nego kada su velike vrućine, ne dolazi do 'temperaturnog šoka'. U severnim zemljama sladoled se upravo i jede više zimi, dok se leti piju topli čajevi, jer se na taj način smanjuje znojenje koje je leti intenzivnije. U prilog tome govore i podatak da se u Skandinavskim zemljama u proseku pojede najviše sladoleda godišnje po glavi stanovnika, iako se oni ne mogu pohvaliti ni visokim temperaturama, ni velikim brojem sunčanih dana.


Rasprostranjeno je mišljenje da je sladoled uzročnik upale grle. Iako su mnoga istraživanja do sada pokazala i dokazala suprotno, da je konzumacija sladoleda blagotovornija zimi nego leti. U najvećem broju slučajeva upala grla prouzrokovana je virusom ili bakterijama. Pored preporučene terapije od strane doktora, ishrane koja mora da obiluje vitaminom C, nova istraživanja pokazuju da određene namirnice ublažavaju bol i osećaj iritacije u grlu - među tim namirnica je i sladoled. 


Konzumacija sladoleda ima višestruko pozitivno dejstvo - deluje antizapaljenski, hladnoća sprečava množenje mikrorganizama i bakterija u usnoj duplji, smanjuje bolnu osetljivost sluznice što se objašnjava lokalnim delovanjem hladnoće, a preporučuje se iz istih razloga i kod upale krajnika. Iako je zastupljeno mišljenje da je baš sladoled uzročnik prehlade, da njegova konzumacija može da pogorša upalu, zapušenje nosa i da izazove probleme sa disajnim organima, nauka dokazuje suprotno. Ova poslastica čak ima terapeutsko dejstvo, što potvrđuje činjenica da se daje deci i odraslima kao prva hrana posle operacije krajnika, jer skuplja krvne sudove i tako sprečava upale.


Sve namirnice bogate ugljenim hidratima, ukoliko se uzimaju u velikim količinama, mogu dovesti do pojave gojaznosti. Uvek prepopručujem umerenu ishranu, i kod dece i kod odraslih. Sladoled je dobra poslastica i šteta je lišiti decu užitka. Umereno konzumiranje neće naštetiti njihovom zdravlju. Da  li ćemo sladoled jesti zimi ili leti, stvar je i kulture. U našoj zemlji je za ovu poslasticu najčešće rezervisano leto. U Rusiji je zimsko uživanje u sladoledu uobičajeni prizor. Rusi zimi jedu hladnu poslasticu. Temperaturno opravdanje, odnosno slaganje namirnica i vremena, za njih je najjači razlog.

Sladoled je korisna poslastica tokom cele godine, može da zameni užinu i utiče na dobro raspoloženje. Ali, ne treba ga jesti na brzinu i halapljivo gutati, u njemu treba uživati i to u malim količinama koje se polako tope u ustima. Jedino što tokom zime može da nas odvuče od hladnog dezerta jeste, kako doktor kaže, moguć neprijatan osećaj, ali on je ljubiteljima sladoleda ionako nepoznat.

Poizveden sladoled koji se ne topi - BANANA

Japanski naučnici iz Istraživačkog centra za bioterapeutski razvoj pronašli su način da proizvedu sladoled koji se ne topi! Japanski naučnici su do otkrića došli sasvim slučajno, kada je istraživački centar u Kanazavi zamolio jednog poslastičara da napravi desert koristeći polifenol, tečnost koja se dobija iz jagoda. Kada se poslastičar požalio na to da se slatka pavlaka momentalno stvrdnjava kad joj se doda polifenol, naučnici su shvatili da su naišli na zlatni rudnik. 


Polifenol prilično otežava odvajanje vode i masti. Istraživači su otkrili da jedna od omiljenih poslastica širom svijeta “zadržava svoj prvobitni oblik” čak i nakon 5 minuta provedenih na 28 stepeni Celzijusovih direktno izložena sunčevoj svjetlosti, i da i dalje ima fantastičan ukus. Štaviše, nova vrsta sladoleda se ne topi čak ni kada u njega uperite vreo vazduh iz fena za kosu, ili ga ostavite tri sata na sobnoj temperaturi. Istraživači su odmah započeli proizvodnju i prodaju poslastice širom Japana, koja je oduševila stanovništvo. Sladoled se prodaje po cijeni od 4.5 eura i naziva se Banana.

Recept za ljubitelje sladoleda - POHOVANI SLADOLED


Sastojci: 500 g sladoleda, 2 jaja, šolja kornfleksa, prezle ili namrvljen keks, pola kašičice pšeničnog skroba, 2-3 kašike šećera, 2 kašike kokosovog brašna, 1 kašika svežeg mleka, ulje za prženje.

Priprema:  Napravite kugle od sladoleda i stavite ih na sat-dva u zamrzivač. Sameljite u blenderu kornfleks, kokosovo brašno i šećer. Umutite jedno jaje sa svežim mlekom i rastvorite u njemu skrob. Uvaljajte kugle sladoleda prvo u smesu od jaja, posle u suvu smesu i vratite na još sat vremena u zamrzivač.

Umutite i drugo jaje, uvaljajte sladoled ponovo u njega i stavite u jako zagrejano ulje na nekoliko sekundi. Servirajte odmah pržen sladoled garnirajući sa voćem ili topingom. Uživajte!


Zanimljivosti o sladoledu 

1. Prvu jestivu čašicu za sladoled - današnji kornet, izmislio Italo Marćioni, poslastičar sa Vol Strita, a pokazao ju je na Svetskom sajmu u St. Luisu 1924. godine.

2. Prvi sladoled na štapiću prekriven čokoladom, smislio je vlasnik poslastičarnice u Ajovi Kris Nelson. Njega je za novi izum inspirisao mali kupac koji nikako nije mogao da seodluči hoće li sladoled ili čokoladicu. Nelson je to objedinio i prvi sladoled na štapiću, preliven čokoladom, pojavio se 1934. godine.

3. Američki predsednik Ronald Regan (Ronald Reagan) mesec jul proglasio je mesecom sladoleda.

4. Vanila je najpopularnija aroma sladoleda, a najtraženiji preliv je čokoladni.


5. Prvi industrijski sladoled (na štapić) Mottarello je napravljen u Italiji 1948. godine.

6. Aleksandar Veliki svoju vojsku okrepljivao je sladoledom.


7. U Emiratima najavljuju egzotične ukuse sladoleda pravljenog sa kamiljim mlekom: datulu, šafran, čokoladu, karamelu.

8. U Italiji postoji Univerzitet sladoleda.

9. Sladoled je postojao pre nego što su zamrzivači izmišljeni. Tokom zime ljudi su led skladištili ispod zemlje i na taj način čuvali u velikim količinama za letnje dane. Nakon toga bi stavljali metalne posude preko leda, ali uzimajući u obzir da je temperatura leda oko 0°C, sladoled se ne bi zaledio. Genijalan način da se temperatura snizi je taj da se doda so u led, što je bilo dovoljno da se temperatura spusti dovoljno nisko kako bi se ostvario željeni cilj.

10. Postoje neki slučajevi u kojima su neki sladoledi dodali antibiotike kako bi sladoled učinili bakteriološki ispravnim i to može biti vrlo opasno za one koji su alergični na antibiotike.

11. Jedan od najbizarnijih sladoleda na svetu jeste sladoled Bahasi. Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa.

12. Najskuplji sladoled na svetu košta $1,000. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sa stojaka.


Sladoled od mleka ili voća, u kornetu ili na štapiću ili pak u porodičnom pakovanju, omiljena je poslastica svih generacija. Za sladoled ne postoje granice. Vole ga na svim kontinentima i u svim državama. Deo je istorije svih klutura i civilizacija, od Kine do Sicilije, Skandinavije pa sve do Amerike. Ljubav prema ovoj ledenoj poslastici zajednička je za sve nas.

Ne bacajte stapiće od sladoleda, od njih možete napraviti kućicu za ptice, brodic, police, nameštaj za lutkice, novogodišnje ukrase, ram za slike, pa cak i narukvice itd...

 



396
13
   
3
Created on: 2019-04-16 12:15
Last modified on: 2019-04-16 21:57
By: Marija Samardzic