In our world of entertainment, lilpuma deliver only nice things

Plivanje savršena fizička aktivnost

O PLIVANJU
Naše telo čini 90% vode, zato je i odnos sa vodom izuzetno važan za svakog čoveka. Voda predstavlja osnovnu fiziološku potrebu svakoga od nas, ali ima i veliku ulogu u relaksaciji našeg tela. Plivanje i boravak u vodi je nezaobilazan deo letnjeg odmora. Mnogi kažu da je plivanje savršena fizička aktivnost. Da li ste se zapitali zašto?! Koliko puta vam se desilo da se vraćate sa bazena iscrpljeni, a ipak srećni?! 
Ljudsko telo u vodi postaje veoma lagano. Kad ste u vodi do vrata, osećate tek samo 10% svoje težine. Baš zbog tog gotovo bestežinskog stanja boravak u vodi je prijatan i opuštajući, skoro pa meditativan. Dok plivate, usmereni ste na sopstveni ritam disanja, a pritom slušate šum vode koji vas dodatno opušta. Plivanje pomaže da dišete dublje, a time se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, i automatski umiruje ceo organizam. Plivanje je ujedno i najprikladniji sport za sve starosne grupe, jer kombinuje pozitivne efekte na duh i telo, a predstavlja i vežbu sa niskim faktorom mogućnosti povrede.


Plivanje je vrsta rekreacije koja izuzetno pozitivno utiče na zdravlje. Plivanjem se pospešuje aerobna fizička aktivnost i istovremeno jačaju svi mišići. Otpor vode koji je 10 do 15 puta veći od otpora vazduha dodatno pojačava efekat plivanja i jačanja mišića (kao da vežbamo s tegovima). Plivanje jača kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak, produbljuje disanje, povećava kapacitet pluća i poboljšava obezbeđenost tkiva kiseonikom. Osim toga, pozitivno deluje na zglobove, povećava njihovu pokretljivost i elastičnost i pozitivno utiče na koordinaciju pokreta. Plivanje sa sobom nosi brojne benefite. Zbog specifičnog uticaja na mišićne grupe i aerobni učanak, ovaj sport se smatra jednim od najefektivnijih oblika vežbanja. 


Plivanje je aktivnost kretanja živih bića kroz vodu koja uključuje održavanje na površini vode i kretanje u željenom smeru. Za razliku od ronjenja kod kojeg se kretanje odigrava potpuno ispod površine vode, kod plivanja je moguće normalno disanje, odnosno održavanjem na vodi plivač osigurava da je organ za disanje, kod čoveka nos i usta, iznad vode prilikom udisaja. Plivanje je česta rekreativna aktivnost ali i takmičarski sport. Iako je plivanje vrlo zdrava aktivnost, ukoliko plivač ne proceni dobro svoju veštinu i pripremljenost i ne uvaži uslove na vodi (moru, jezeru, reci i sl.) postoji stalna opasnost od davljenja, pa su stoga nužne mere opreza.

Ukoliko planirate da počnete da se bavite plivanjem, postoje osnovne smernice na koje treba obratiti pažnju. Važno je da voda nije prehladna, posebno kod akutnih zapaljenskih stanja mišića, zglobova ili povrede nerva. Voda u bazenima tretirana je hlorom pa osobe koje imaju određene zdravstvene teškoće (osetljiva koža, neka od kožnih oboljenja, alergije, neurodermitis) trebaju da budu na oprezu. Ne treba plivati nakon obilnog obroka, ali ni gladan, zbog moguće opasnosti od snižavanja nivoa šećera u krvi (hipoglikemija). Osobe koje boluju od epilepsije, posebno ako nije dovoljno regulisana terapijom, moraju posebno da se paze, odnosno da imaju nekoga u „pratnji”. Osobe sa nedovoljno regulisanim dijabetesom takođe moraju da se čuvaju - ovoga puta hipoglikemije.

REKREATIVNO PILIVANJE

Rekreacija okrepljenje, osveženje, razonoda, zabava, aktivan sportski odmor, ponovno stvaranje..Rekreacija predstavlja skup aktivnosti koje se dešavaju u slobodno vreme, po slobodnom izboru, sa svrhom osveženja i dobrog raspoloženja. Sportska rekreacija kao najmlađe područje fizičke kulture, predstavlja specifičan vid fizičkog vaspitanja, zasnovano na bogatstvu i raznovrsnosti sadržaja, oblika i metoda sportsko-rekreativnih aktivnosti, dostupnih svim uzrasnim i socio - profesionalnim kategorijama stanovništva, i to u svim sredinama. Rekreacija je pre svega, humana aktivnost koja je dostupna svima i ima za cilj: poboljšanje i održavanje zdravstvenog stanja, vežbanje radi lepšeg fizičkog izgleda i kvalitetnog provođenja slobodnog vremena .


Rekreativne aktivnosti u vodi (rekreativno plivanje) mogu biti različite u odnosu na uticaje po organizam čoveka, kao i u odnosu na sadržaje tih aktivnosti. Kupanje tj. sam boravak u vodi, predstavlja oblik rekreacije koji doprinosi učvršćivanju zdravlja i stabilzaciji psihološkog stanja. Plivanje oslobađa od stresa i doprinosi dobrom raspoloženju. Boravak u vodi može biti dopunjen raznim aktivnostima, hodanjem, plivanjem, skakanjem, prskanjem, spuštanjem niz tobogane, igranjem odbojke ili košarke u vodi i sl. Aktivnosti u vodi kao što je  plivanje, koje u svom sadržaju imaju kretne strukture plivanja mogu biti: igranje vaterpola, triatlon i sportsko rekreativno plivanje.

Igranjem vaterpola, triatlonom i plivanjem u rekreativne svrhe, poboljšava se funkconalno stanje organizma, ukupno zdravlje, a samim tim i ukupna radna sposobnost čoveka. Rekreativno plivanje za cilj nema sportski rezultat, nego razvijanje motoričkih sposobnosti i učenje novih kretanja (sve plivačke tehnike). Ovladavanjem plivačkih tehnika, rekreacija plivanjem postaje raznovrsnija, zanimljivija i uvećava pozitivne efekte na organizam čoveka. Takođe, rekreativno plivanje može pozitivno uticati i na formiranje i razvijanje crta ličnosti: volja, upornost, samopouzdanje itd.


Rekreativno plivanje je  pogodno svim uzrastima, mogu se baviti i muškarci i žene. Rekreativno plivanje prestavlja izvanredno sredstvo za otklanjanje stresa, popravljanje raspoloženja, kao i poboljšanje zdravsvene slike celokupnog čovečjeg tela. Ne kaže se uzalud da je plivanje najzdraviji sport.

SPORTSKO PLIVANJE 

Plivanje  kao bazičan sport na najbolji mogući nacin utiče na fizički i psihički razvoj dece i odraslih. Zbog velikog broja raznovrsnih pokreta koji se u plivanju  često ponavljaju deca brze razvijaju sinapse i ostvaruju bolji motorički i fizički razvoj od dece koja se ne bave plivanjem. Iako se plivanje svrstava u individualne sportove zbog treniranja u grupama deca bitno popravljaju i socijalni razvoj. Svaka plivačka vezba da bi se pravilno izvela zahteva koncentraciju, pa je to još jedna od korisnih vestina koju dete stiče i razvija trenirajući plivanje a koja im mnogo koristi tokom školovanja i života uopšte. Uspošno izvedene vežbe su veliki potstreh za decu i pozitivno utiču na samopouzdanje. Svaka uspešno savladana vezba je motivacioni faktor da se dete dalje “bori” da savladava životne prepreke.

Plivanje  pozitivno utiše i na jačanje upornosti kod dece, jer ih uči velikom broju ponavljanja i pokušaja do uspešne realizacije vezbe, tako da izgovor za neuspeh paraktično ne postoji. Timski rad u individualnom sportu uveriće Vas da je plivački sport pravi izbor jer je svaki izazov uz društvo lakše i lepše savladiv.


Plivanje je sportska disciplina koja na jednom mestu objedinjuje brojne motoričke veštine i sposobnosti poput koordinacije tela, gracioznosti, spretnosti, snage i fleksibilnosti, sa raznim veštinama, koje zajedno stvaraju savršen spoj umeća i izdržljivosti pojedincau vodenoj sredini. Bavljenje plivanjem ima za cilj tačno određeno izvođenje vežbi i kretanje u vodenoj sredini. Sportsko plivanje kao disciplina  jednako je zastupljeno kod dečaka i devojčica, različitih generacija. Fascinantna mogućnost prkošenja gravitaciji i savladavanja sopstvenih mogućnost izdvajaju sportsko plivanje od drugih disciplina i čine vrhunskim izazovom za sportiste. Snaga koju plivači ima u rukama i nogama, omogućava im da nosi težinu vlastitog tela i pomera grance svojih sposobnosti u vodenoj sredini.

Plivanje je preporučljivo deci od najranijeg uzrasta (minimalni uzrast za obuku plivanja je 3.5 godine). Sportsko plivanje blagotvorno delovanje na muskulaturu tela, pravilno držanje, kao i izgradnju karaktera i osećaja samokontrole kod dece, svrstava je među sportove koji jednako odgovaraju mirnijoj i živahnijoj deci. Prvu podstiče na delovanje i uliva im osećaj samopouzdanja, a drugu uči disciplini, koja im je često preko potrebna. Vežbe i plivački pokreti doprinose tome da se kod dece smanjuje mogućnost pojave ravnih tabana, deformiteta kičme(kifoza i skolioza) i drugih učestalih problema sa kojima se mališani susreću prilikom rasta.


Zahvaljujući brojnim prednostima sportsko plivanje predstavlja dobru osnovu za druge sportove, jer podjednako razvija um i telo pojedinca. Pravilan psihički i fizički razvoj dece preduslov je za postizanje visokih razultata ne samo u sportu već i u životu uopšte. Pod sportskim plivanjem podrazumevamo plivanje odgovarajućim tehnikama, plivanje sa odgovarajućim prethodnim pripremama, plivanje u okvirima poštovanja određenih pravila i ustaljenih normi.

Osnovna karakteristika svakog sporta je takmičenje, tako da se plivanje koje se neguje ili upražnjava u cilju takmičenja naziva sportskim plivanjem. Sto se tiče plivanja na ranijim takmičenjima, mogli bi ga nazvati plivanjem radi provere fizičkih sposobnosti, ili provere vojnih veština, jer kod njih nije bilo posebnih priprema, uslova i pravila. Kao početak sportskog plivanja smatra se vreme kada su ljudi počeli razmišljati kako će i na koji način moći plivati brže.

TEHNIKE PLIVANJA (STILOVI PLIVANJA)

Plivanje je ciklična aktivnost kretanja na površini vode, koja se izvodi koordinacionom strukturom pokreta ruku, nogu i trupa. U svakom od pojedinačnih ciklusa rada ruku, kao i u ciklusu rada nogu, izdvajaju se dve faze - pripremna (faza oporavka) i propulzivna. Propulzivna faza u radu ruku čini provlak, dok je to u radu nogu udarac. Svaka od navedenih faza u ciklusu rada ruku, odnosno nogu, sadrži periode, koji se opisuju prostornim, vremenskim i dinamičkim karakteristikama. U svakom ciklusu rada ruku ili nogu učestvuju različiti mišići, mišićne grupe, u zavisno od tehnike plivanja. Stilovi, odnosno tehnika plivanja sa stanovišta anatomske i biomehaničke analize kretanja u takmičarskom plivanju mogu biti:

Slobodni stil ili kraul stil
Iako je reč o disciplini koja u osnovi pokriva bilo koji stil, u praksi to je najčešće kraul. Razlog je taj što je kraul najbrži stil kojim se ostvaruju i najbrža vremena na svim dionicama iako plivač na takmičenju u ovoj disciplini može, ako želi, plivati i neki od drugih stilova. Zbog brzine se svi takmičari odlučuju za kraul. Tehnika kraula zasniva se na naizmeničnim zamasima levom i desnom rukom, dok je plivač u položaju licem prema dole (paralelno s površinom vode). U isto vreme, naizmeničnim udarcima nogama sinhronizovanim sa zamasima ruku kretanje se podržava i pospešuje. Plivač pritom najčešće udah vazduha izvodi okretanjem glave udesno ili ulevo, između dva zamaha rukom, dok izdah obavlja u vodi. Plivački stil kraul proslavio je, iako ga, naravno nije „izumio“, američki plivač, Djuk Paoa Kahanamoku, trostruki Olimpijski pobednik Igara 1912. i 1920. godine. On je, takođe, „otac“ još jednog popularnog sporta: surfovanja.


Leđni stil
Kod ovog stila plivač i dalje koristi naizmenične zamahe leve i desne ruke i nogu, ali je kod ovog stila okrenut licem prema gore, dakle u položaju kao da leđima leži na vodi. S obzirom da je kod ove tehnike telo okrenuto tako da se leđa nalaze prema vodi, prilikom zaveslaja, rotacija ramena dovodi šaku u takav položaj da u vodu prvo ulazi mali prst šake. U kombinaciji sa opružanjem lakta, telo plivača zauzima izduženi položaj da bi započela podvodna faza propulzije u zaveslaju. Kombinacijom sila pritiska koje stvara voda i aktiviranjem dvoglavog mišića nadlakta (lat. m. biceps brachii) i nadlakatnog mišića (lat. m. brachialis), lakat prelazi u položaj pregibanja od približno 45° na početku faze zaveslaja. Do kraja te faze lakat mora da se postavi u položaj pregibanja i do 90°, malo pre nego što ruka pređe u završnu fazu.
Rad nogama u leđnoj tehnici čini kombinacija pokreta koje su istovetni sa pokretima u kraul tehnici i delfin tehnici plivanja. Osnovna razlika (zbog položaja tela) je što u leđnoj tehnici plivač najveći deo sile stvara pri zaveslaju nogom naviše, a kod kraula najveću silu stvara pri zaveslaju nogom naniže. Ovo je jedini stil kad plivači startuju iz vode. U štafetama 4x50 i 4x100 metara mešovito uvek prvo startuju plivači leđnim stilom.


Prsni stil
Prsni stil izvodi se pokretima obima ruku prema napred uz ograničenje da laktovi moraju biti ispod vode. Pokreti nogu su sinhronizovani sa pokretima ruku, ali za razliku od ostalih stilova noge takođe rade sinhronizovano sa rukama, u pokretu koji podseća na žablje plivanje.
Kao i kod ostalih tehnika plivanja, pokreti rukama, koji se izvode u prsnom plivanju mogu se podeliti na propulzivnu fazu i fazu oporavka. Propulzivna faza počinje postavljanjem ramena i ruku u izdužen položaj iznad glave. Prvi period podvodnog povlačenja vode sličan je onom koji se koristi u kraulu i u delfin stilu plivanja. Sile koje se generišu u toku poslednje faze usmerene su ka propulziji plivača unapred kroz vodu i propulziji plivačevog trupa naviše, koje pomažu kontrakcije paravertebralnih mišića. Taj pokret izbacuje glavu i ramena plivača van vode. Pregibanje i rotacija u zglobu lakta dovode šake u položaj iznad srednje linije tela i označavaju prelaz u fazu oporavka. Da bi se šake vratile u početni položaj, nadlaktice moraju da se vrate iz svog položaja do položaja ispod grudi. Završavanje faze oporavka, odnosno postavljanje nadlaktica u ispruženi i izduženi položaj obezbeđuje se kontrakcijom troglavog mišića nadlakta.
Mehanika rada nogu, može da se podeli na propulzivnu fazu, koja se sastoji od pokretanja stopala polukružno u stranu, prema dole i pozadi, i fazu oporavka. Pokretanje nogu započinje klizećim pokretom stopala ka spolja, koje prati kombinacija pokreta kuka, kolena i skočnog zgloba. Nakon što se stopalo okrene ka spolja, klizeći pokret ka spolja se nastavlja opružanjem kuka i kolena. Ovo je najstariji i najsporiji stil plivanja koji zahteva veliku snagu nogu i ramena.


Delfin stil ili leptir stil
Delfin ili stil leptira, vrlo je atraktivan stil plivanja kod kojeg je osnovni zahtev da ruke rade sinhronizirano, a laktovi ovaj put ne moraju biti ispod vode tokom zaveslaja. Za razliku od kraula, u delfin stilu plivanja, eksplozivno opružanje lakta se naglašava u poslednjem periodu propulzivne faze, što rezultira većim opterećivanjem troglavog mišića nadlakta (lat. m. triceps brachii).
Kao i kod kraul tehnike, deltasti mišić i mišići rotatorne manžetne odgovorni su za pokrete nadlaktice u toku faze oporavka, ali je mehanika pokreta nešto drugačija. U delfin stilu plivanja izostaje rotacija tela koja pomaže proces oporavka u kraulu. Umesto toga, javlja se sinusoidno gibanje, koje celokupan gornji deo trupa povlači iznad vode da bi se pomogao proces oporavka.
Rad nogama u delfin stilu plivanja, karakteriše ista anatomska analiza kao i kod kraul tehnike plivanja, samo što se kod delfin tehnike, za razliku od kraul tehnike, pokreti nogama izvode simultano. Ovaj stil smatra se tehnički najzahtevnijim i najtežim za izvođenje, jer osim snage ramena zahteva od plivača i veliku snagu leđa i nogu.


Plivanje je bilo sastavni deo svih igara od 1896. godine, a prva olimpijska plivačka disciplina je bio slobodan stil (kraul ili prsno), dok je leđna tehnika postala deo programa 1904. godine.

Plivanje  je kao organizovana sportska aktivnost nastao početkom 19. veka kada je Nacionalna plivačka federacija Velike Britanije počela sa organizovanjem prvih takmičenja. U početku su takmičari plivali samo prsnim stilom, a kasnije je, na osnovu zaveslaja koji su koristili plivači južne Amerika, nastala prva je verzija kraul tehnike. Oko 1880. godine, englez Frederik Kavilje je, putujući južnim morima stigao i do Australije, gde je uočio zaveslaje kojim su plivali tamošnji stanovnici, a koji je kasnije postao poznati australijski kraul.

Plivanje je bilo sastavni deo svih igara od 1896. godine, a prva olimpijska plivačka disciplina je bio slobodan stil (kraul ili prsno), dok je leđna tehnika postala deo programa 1904. godine. ’40-ih godina dvadesetog veka, plivači prsnim stilom su uvideli da će se kretati brže ukoliko ruke budu prebacivali napred  podižući ih iznad glave. Naravno, ovaj pokret je odmah zabranjen u prsnoj tehnici, ali je iz njega nastala tehnika delfin, koji se na Igrama prvi put pojavljuje u Melburnu 1956.

Žensko plivanje je postalo član porodice olimpijskih disciplina u Štokholmu 1912. godine. Uz vaterpolo, sinhrono plivanje i  skokove u vodu, plivanje je deo zajedničke Svetske plivačke federacije - International Swimming Federation (Fédération Internationale de Natation).

NAJBOLJI SRPSKI PLIVAČI 

Andrej Barna
Andrej Barna (Subotica, 6. mart 1998) srpski je plivač čija specijalnost je plivanje slobodnim stilom.

Arkadij Vjatčanjin
Arkadij Arkadjevič Vjatčanjin (rus. Arkadij Arkadʹevič Vâtčánin; Vorkuta, 4. april 1984) je nekadašnji ruski, a od 2015. godine srpski plivač čija specijalnost je plivanje leđnim stilom na 50, 100 i 200 metara. Vjatčanjin je dvostruki osvajač olimpijske bronze iz Pekinga 2008., četvorostruki prvak Evrope i trostruki viceprvak sveta. Poslednji nastup za selekciju Rusije ostvario je na finalu nacionalnog kupa u Kazanju 21. aprila 2013. godine. Ministar omladine i sporta u Vladi Srbije Vanja Udovičić izjavio je na konferenciji za novinare u Plivačkom savezu Srbije održanoj 15. januara 2015. da je to ministarstvo Vladi Srbije uputilo zahtev za dodeljivanje državljanstva Vjatčanjinu, i da će taj plivač ubuduće nastupati za reprezentaciju Srbije. Vlasnik je aktuelnog srpskog rekorda na 100 metara leđno koji sada iznosi 53,84 sekunde. Vjatčanjin je rekord postavio na plivačkom mitingu Arena pro serije u američkoj Mesi 18. aprila 2015, čime je ujedno izborio i A olimpijsku normu za Igre 2016. u Riju.

Ivan Lenđer
Ivan Lenđer (rusinski: Ivan Lendêr; Zrenjanin, 29. jul 1990) je srpski plivač specijalista za delfin stil. Otac mu je Rusin, a majka Srpkinja. Plivanje trenira od sedme godine. Pažnju je privukao kada je na svetskom prvenstvu za juniore 2006. osvojio zlatnu i srebrnu medalju. Te godine je proglašen za najboljeg sportistu Vojvodine, a od strane lista Sport za najboljeg mladog sportistu u Srbiji. Plasirao se u polufinale Svetskog prvenstva u plivanju 2009. u Rimu i bio deo Srpskog olimpjiskog tima na Olimpijskim igrama 2008 u Pekingu, kao i deo srpskog tima 2009. na Mediteranskim igrama u Peskari i Univerzijadi u Beogradu. Na Evropskom prvenstvu 2010 u Budimpešti se plasirao u finale na 50 delfin stilom i u polufinale na duplo dužoj deonici

Đorđe Marković
Đorđe Marković (20. septembar 1987; Sarajevo, SR BiH) je srpski plivač čija specijalnost je plivanje slobodnim stilom. Živi u Beogradu. Na Letnjim olimpijskim igrama 2012. U Londonu Đorđe se takmiči u disciplini 400 metara slobodnim stilom i u štafeti 4h100 metara slobodno.

Miroslava Najdanovski
Miroslava Najdanovski (Zrenjanin, 10. januar 1988) je srpska plivačica. Najbolja je u disciplini slobodnim stilom.
Na Mediteranskim igrama 2009. u Peskari je osvojila zlatnu medalju na 100 m slobodnim stilom, a u istoj disciplini je na Univerzijadi u Beogradu podelila treće mesto sa američkom plivačicom Medison Kenedi.

Anđelka Petrović
Anđelka Petrović (Valjevo, 1. decembar 1992) je reprezentativka Srbije u plivanju u discilini 50 i 100 m slobodnim stilom. Članica je Plivačkog kluba Valis iz Valjeva. Trener joj je Vladimir Bošković. Ova mlada plivačica imala je zapažene rezultate na Svetskom prvenstvu za juniore u Montreju i Evropskom prvenstvu za juniore u Beogradu. Na takmičenju u Beogradu ušla je i polufinale na 50 i 100 metara slobodno i popravila nacionalne i lične rekorde (26,64 i 57,4), osvojivši 11. mesto na 100, a 13 mesto n 50 metara. Na Evropskom prvenstvu u plivanju u malim bazenima 2008., u Rijeci Hrvatska imala je vatreno krštenje u seniorskoj konkurenciji.
Na Prvenstvu Srbije u malim bazenima 2009. godine Petrovićeva je postavila novi državni rekord na 200 mešovito sa 2:18,64. Za Sportistu Valjeva proglašena je 2009. godine.

Čaba Silađi
Čaba Silađi (mađ. Szilágyi Csaba; Senta, 23. avgust 1990) srpski je plivač mađarskog porekla. Osnovni stil mu je prsni.

Radovan Siljevski
Radovan Siljevski (17. jul 1986; Beograd, SR Srbija) je srpski plivač čija specijalnost je plivanje slobodnim stilom. Iako rođen u Beogradu, živi u Novom Sadu i član je plivačkog kluba Vojvodina. Takođe se takmičio i za plivački klub Neptun iz Švedske.
Na evropskom prvenstvu u malim bazenima u Rijeci (Hrvatska) 2008. zauzeo je 8. mesto u finalu trke na 200 m slobodno kada je sa vremenom od 1:44,20 ostvario i srpski nacionalni rekord u toj disciplini.[1] Na Letnjoj Univerzijadi 2009. u Beogradu osvojio je 4. mesto na 200 slobodno.
Predstavljao je Srbiju na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu kada je u disciplini 200 slobodno sa vremenom 1:50,25 osvojio 40. mesto.[2]
Na Letnjim olimpijskim igrama 2012. u Londonu takmiči se u disciplini 200 metara slobodnim stilom i u štafeti 4h100 metara slobodno.[3] Siljevski je svoje mesto u Londonu obezbedio isplivavši deonicu od 200 metara slobodno u vremenu 1:49,47 u Kranju, samo nedelju dana nakon Evropskog prvenstva u Debrecinu

Velimir Stjepanović
Velimir Stjepanović (Abu Dabi, UAE, 7. avgust 1993) je srpski plivač, član plivačkog kluba Hamilton Akvatiks iz Dubaia, evropski šampion u velikim i malim bazenima. Trenutno trenira uz trenera Krisa Tadeja i doktora Marka Bukvića.

Boris Stojanović
Boris Stojanović (Kikinda, 5. decembar 1989) je reprezentativac Srbije u plivanju u disciplini 50 m i 100 m slobodnim i 100 m mešovitim stilom. Višestruki je prvak Srbije u kadetskim, juniorskim i seniorskim takmičenjima i stalni član reprezentacije Srbije od 2005. godine. Član je Plivačkog kluba Kikinda iz Kikinde.
Boris Stojanović je plivanjem počeo da se bavi 1996. godine u plivačkom klubu Kikinda. Prvi trener mu je bio Dragan Markovljev, a zatim Slobodan Bokanić. Tokom studija bio je član plivačkog kluba Vojvodina u Novom Sadu, a radio je sa trenerom Igorom Beretićem. Nakon završenih osnovnih studija, 2011. vraća se u plivački klub Kikinda i nastavlja saradnju sa Bokanićem. 2014. godine završio je master studije na Fakultetu za sport i turizam TIMS u Novom Sadu i sada radi kao trener plivanja i aktivno učestvuje na takmičenjima.

Tamaš Farkaš
Tamaš Farkaš (mađ. Tamás Farkas; Senta, 18. oktobra 1995) srpski je plivač mađarskog porekla. Njegova specijalnost su plivački maratoni na 5 i 10 kilometara slobodnim stilom. Nacionalni je rekorder na 5 i 10 kilometara u seniorskoj konkurenciji.

Nađa Higl
Nađa Higl (Pančevo, 2. januar 1987) je reprezentativka Srbije u plivanju u discilinama 100 i 200 metara prsnim stilom.

Anja Crevar
Anja Crevar (Pančevo, 24. maj 2000) srpska je plivačica čija specijalnost je plivanje u disciplinama 200 i 400 metara slobodnim i mešovitim stilom. Članica je plivačkog kluba Dinamo iz Pančeva.

Milorad Čavić
Milorad Čavić (Anahajm, Kalifornija, 31. maja 1984) je srpski plivač i osvajač medalja na najznačajnijim takmičenjima. Bio je student Univerziteta Kalifornije u Berkliju, SAD.

Mihajlo Čeprkalo
Mihajlo Čeprkalo (Banja Luka, 9. jun 1999) bosanskohercegovački plivač iz Republike Srpske. Do sada je čak 44 puta obarao rekorde BiH u raznim disciplinama i kategorijama. 2015. godina je bio u najužem izboru za sportistu godine Republike Srpske.[1][2] Nastupio je na OI u Riu 2016. i bio je 2. u svojoj kvalifikacionoj grupi, zbirno je ostvario plasman na 37. mjesto u disciplini slobodnim stilom na 1.500m.
Čeprkalov do sada najbolji rezultat u seniorskoj konkurenciji je osvojeno 26. mesto na Svetskom prvenstvu 2015. godine, u disciplini 1500 metara slobodnim stilom.

Saveti stručnjaka
Osim što ćete povećati mišićnu masu i nivo izdržljivosti, sagorećete i znatan broj kalorija. Ipak, da biste efektivno vežbali na bazenu potrebno je da znate: 

Svaki stil plivanja angažuje određenu grupu mišića i zato je izuzetno bitno da korstite više od jedne tehnike. 

Kraul često odgovara plivačima koji vole brzinu. Angažuje mišiće u predelu grudi i leđa, a zahvaljujući brzim pokretima ruku poboljšaćete i eksplozivnost što će dovesti do veće snage i brzine. 

Leđna tehnika je manje intenzivna od kraula ili prsnog plivanja. Ukoliko vam je potreban odmor od vežbanja u teretani, ova tehnika je idealna za vas. Preporučuje se i plivačima koji nemaju dobru tehniku disanja, ali i ukoliko imate bolove u leđima. Aktiviraće bočne i mišiće leđa, zahteva dosta koordinacije, snage i fleksibilnosti. 


Prsna tehnika je odlična za početnike jer nije suviše naporna. Pri ovom stilu glava je iznad vode što omogućava bolji pregled prostora i smanjuje teškoće u disanju.  

Delfin je tehnika plivanja zahvaljujući kojoj ćete potrošiti najviše kalorija. Ubrzaćete metabolizam, ojačati core, oblikovati mišiće grudi, ramena i leđa, ali i povećati nivo snage i eksplozivnosti. 


Kao i kod bilo kog koncepta vežbanja, postizanje balansa predstavlja ključnu stvar. Ukoliko vežbate u teretani ili idete na grupni fitnes, potrebno je da obratite pažnju na činjenicu da je vašem telu potreban oporavak.  Na primer, ukoliko radite treninge snage tri puta nedeljno, dva termina na bazenu će biti sasvim dovoljna. Ukoliko osetite da vaš organizam dobro podnosi taj ritam treninga možete ubaciti još jedan, ali obavezno rezervišite jedan dan za rehabilitaciju.

Pravilna hidratacija i ishrana su sastavni deo treninga. Mnogi  početnici naprave grešku misleći da im hidratacija nije potrebna jer se u bazenu ne znoje. Vaše telo gubi tečnost i dok plivate i potrebna mu je hidratacija. Ako ste početnik, pravilna ishrana vam može pomoći da brže razvijete snagu i kardio sposobnosti. Glavno gorivo su ugljenihidrati. Treba da jedete dva do četiri sata pre plivanja, a manje obroke možete konzumirate i 30 minuta pre termina. 
Sledeći put kada nerado krenete na kardio trening, pokušajte da ga zamenite plivanjem. Efekti će vas iznenaditi!

Plivačka oprema
Profesionalni plivači koriste plivačke kostimime, koji su se zavisno o modnim kretanjima kroz istoriju bitno menjali, po obliku, materijalima i izgledu. Danas su najuobičajeniji jednodelni ili dvodelni kostimi usko pripijeni uz telo od laganih rastegljivih materijala, koji se često nazivaju i bikini. Uz plivačke kostime većina plivača koristi i kapice za glavu od gume, silikona ili soecijalnog platna. Pojedina devojke i žene na manje konzervativnim plažama često skidaju gornji deo bikinija, i korsite tzv. toples varijantu (odnosno monokini).

Takmičari na sportskim takmičenjima u želji da dostignu što manje trenje tela pri kretanju kroz vodu (i time naravno bolju brzinu i rezultat) koriste specifijalizovane plivačke kostime od izabranih materijala, koji ponekad tesno leže uz celo telo pa i glavu na principu kombinezona sa kapuljačom. Uz plivački kostime, plivači koriste i plivačke naočare, koje omogućavaju lagodnije gledanje u vodi, i ujeno štite organ vida od povreda tokom dužeg boravka u hlorisanim bazenima.

ZAŠTO PLIVATI ?! OVDE SU VAM SVI ODGOVORI! 

Ukoliko planirate da počnete da se bavite plivanjem, postoje osnovne smernice na koje treba obratiti pažnju. Važno je da voda nije prehladna, posebno kod akutnih zapaljenskih stanja mišića, zglobova ili povrede nerva. Voda u bazenima tretirana je hlorom pa osobe koje imaju određene zdravstvene teškoće (osetljiva koža, neka od kožnih oboljenja, alergije, neurodermitis) trebaju da budu na oprezu. Ne treba plivati nakon obilnog obroka, ali ni gladan, zbog moguće opasnosti od snižavanja nivoa šećera u krvi (hipoglikemija). Osobe koje boluju od epilepsije, posebno ako nije dovoljno regulisana terapijom, moraju posebno da se paze, odnosno da imaju nekoga u „pratnji”. Osobe sa nedovoljno regulisanim dijabetesom takođe moraju da se čuvaju - ovoga puta hipoglikemije.

Posvećenost i disciplina kod dece
Za plivanje kao bazični sport, potrebna je posvećenost i koncentracija. Struktura časova plivanja uči decu koliko se naporan rad i posvećenost isplati. Pozitivna iskustva u plivanju mogu izgraditi poverenje kroz postignute rezultate i ilustriraju deci da im se posvećenost sportu isplati. Pravila i kodeksi ponašanja u plivačkom klubu pomažu deci da nauče važnost poštovanja pravila za sigurnost i da podstiču model ponašanja koji poštovanje drugih.

Motorne veštine, koordinacija i ravnoteža
Plivanje pomaže deci da izgrade čitav niz motoričkih i koordinacionih veština i pomažu u razvijanju dobrog osećaja za svesnost tela. Mladi plivači će naučiti kako koristiti različite delove svog tela na razne načine. Treneri plivanja i stručnjaci u plivačkom sportu tvrde da kroz  aktivno bavljenje plivanje razvija svesnost, kontrolu i koordinaciju tela, što može biti korisno za druge fizičke aktivnosti, sport i svakodnevni život.


Snaga
Plivači su poznati po odličnom odnosu snage i težine. Plivanje u mladosti može pomoći u izgradnji temelja dobre sveobuhvatne snage mišića, izdržljivosti i moći. Prema međunarodnoj plivačkoj školi, plivači postaju jači kroz redovnu obuku, što pomaže u razvijanju vitkih, toniranih mišića, poboljšane ravnoteže i bolje držanje.

Opšte zdravlje
Benefiti plivanja - plivanje kao sport pomaže deci da postanu fizički aktivni i da budu zdravi. Učestvovanje u bilo kojoj vežbi znatno smanjuje rizik od gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa u odraslom dobu. Od 2011. godine, svako treće dete u Srbiji je imalo prekomernu težinu, a opšti savet za fizičku aktivnost i sport  je da je podsticanje umerene i snažne fizičke aktivnosti među mladima veoma važno i od nemerljivog je značaja. Navike koje se steknu kao dete često se prenose kasnije u zrelim godinama. Redovno učešće na treninzima plivanja može naučiti decu kako da žive zdrav životni stil, i ostaju uključeni u sport dok rastu i razvijaju se a i kasnije tokom života.

Poboljšava izgled kože
Ovo se, naravno, odnosi samo na plivanje u morskoj vodi jer je poznato da je voda u bazenu hlorisana, a hlor negativno deluje na kožu. Morska voda je bogata mineralima poput magnezijuma, natrijuma i kalcijuma, koji hrane kožu i čine je zdravom. Redovnim plivanjem u moru znatno ćete poboljšati izgled svoje kože, zahvaljujući hidrataciji i detoksikaciji. Plivanje u moru poboljšaće stanje vaše kože u slučaju psorijaze ili ekcema, a takođe je čisti i od akni.

Doprinosi dugovečnosti
Znamo da svaka fizička aktivnost doprinosi boljem zdravlju i vitalnosti, a plivanje znatno produžuje životni vek.
Istraživanja sprovedena među više od 40.000 muškaraca starosti od 20 do 90 godina tokom 32 godine pokazala su da oni koji redovno plivaju imaju čak 50 odsto manji rizik od smrti nego oni koji trče ili hodaju.


Sagoreva kalorije
Ništa nije tako delotvorno u sagorevanju kalorija kao plivanje. Jeste li znali da za pola sata laganog plivanja možete da sagorite čak 200 kalorija? To je dva puta više nego što biste sagoreli hodanjem. Kalorije iz hrane koju ste pojeli, brže ćete sagoreti energičnim plivanjem nego, na primer, trčanjem ili bicikliranjem.
Evo koliko kalorija možete da sagorite za 10 minuta određenim načinom plivanja:
- prsnim stilom - 60 kalorija
- leđnim kraulom - 80 kalorija
- slobodnim stilom (prsnim kraulom) - 100 kalorija
- leptir stilom - 150 kalorija
Zato je plivanje odlična fizička aktivnost i za one koji žele da skinu višak kilograma. Ako osećate pad energije, evo što možete da uradite kako biste se "napunili energijom" i ubrzali metabolizam - tri puta nedeljno plivajte po pola sata i postići ćete željeni učinak.

Čuva zdravlje trudnica i beba
Plivanje je izvrsna aktivnost za trudnice jer nema opterećenja na zglobove i stomak. Takođe, u vodi nema pregrevanja, koje trudnice inače treba da izbegavaju. Budući da plivanje jača srce, koje onda bolje pumpa krv, njime se poboljšava cirkulacija krvi i oksigenacija, što je za trudnice i njihove bebe jako dobro. Voda takođe smanjuje oticanje zglobova u trudnoći.


Otklanja stres i poboljšava san
Redovno plivanje smanjuje stres i nervozu i poboljšava san. Dovoljno je da polako plivate kako biste osetili i mentalne dobrobiti. Ova vrsta aktivnosti ima meditativni učinak sličan jogi. Naime, dok plivate, usmereni ste na sopstveni ritam disanja, a istovremeno slušate šum mora koji ima opuštajući učinak. Plivanje produbljuje disanje, čime se snižava nivo kortizola, hormona stresa, i automatski umiruje ceo organizam. Odavno su poznati pozitivni učinci plivanja kada je reč o dobrom raspoloženju. To se događa zahvaljujući otpuštanju hormona sreće, endorfina. Plivanje ima i učinak takozvane hipokampalne neurogeneze, što znači da smanjuje štetne učinke stresa na vaš mozak i moždane funkcije. Takođe, poboljšava pamćenje i mentalne funkcije. Zato, ako osećate da stres narušava vaše zdravlje, uskočite u vodu i otplivajte nekoliko krugova.

Povećava gustinu kostiju i mišića
Ako pratite plivačka takmičenja, sigurno ste primetili vretenaste mišiće kod plivača. To je učinak koji voda ima na telo. Plivanje je jedna od najboljih aerobnih aktivnosti koja aktivira celo telo - mišiće nogu, ruku, leđa, trbušne mišiće, a doprinosi i fleksibilnosti. U vodi nema naglih pokreta. Celo vaše telo i svaki mišić mora da radi protiv otpora vode, koji je oko 10 puta veći od otpora vazduha, a zglobovi i ligamenti pritom nisu pod opterećenjem. Zato je plivanje idealna aktivnost za osobe koje boluju od artritisa i drugih oboljenja koštano-mišićnog sistema. Plivanje uključuje sve mišiće, a zahvaljujući otporu vode oni moraju jače da "rade", pa tako postaju snažniji i dobijaju bolji tonus. Pola sata aktivnosti u vodi vredi kao 45 minuta iste aktivnosti na suvom. Osim što povećava pokretljivost i elastičnost zglobova, istraživanja su pokazala da plivanje doprinosi i boljoj gustini kostiju, posebno kod žena u razdoblju posle menopauze. Ako želite da se zaštitite od osteoporoze i drugih oboljenja koštanog sistema, iskoristite baš svaku priliku za plivanje. Čak i ako ste imali neke povrede, plivanje vam neće škoditi, već će ubrzati vaš oporavak.


Odaberite stil plivanja koji vama odgovara
Način ili stil plivanja trebalo bi da odaberete prema svojoj kondiciji i ciljevima koje želite da postignete. Na primer, za jačanje leđa i nogu, plivajte leptir-stilom, snažnim zamasima rukama prema napred. Imajte na umu da je to dosta zahtevno, ali vredi truda. Ako bolujete od hipertenzije, pa želite da smanjite krvni pritisak, plivajte polako i bez forsiranja. Za probleme sa viškom kilograma, birajte neki intenzivniji stil plivanja poput kraula i praktikujte ga barem pola sata svaki dan. Ukoliko imate problema sa vratom i leđima, izbegavajte prsni stil plivanja ili leptir-stil jer opterećuju kičmu i vrat. U tom slučaju bolje plivajte leđno. Takođe, ako imate artritis i druge tegobe mišića i kostiju, uvek plivajte u toploj vodi. Nikad ne ulazite naglo u hladnu vodu i ne plivajte punog stomaka.

Visok krvni pritisak
Istraživanja pokazuju da plivanje vrlo laganim intenzitetom pozitivno utiče na visoki krvni pritisak. Lagano plivanje četiri do pet puta nedeljno po 30 minuta ili tri puta nedeljno po 20 minuta je primereno osobama sa visokim krvnim pritiskom. U početku treba plivati kratke deonice sa dugačkim pauzama i vremenom skraćivati pauze i produžiti deonice plivanja.

Bolje držanje leđa
Svakodnevni sedeći način života uzrokuje brojne probleme s kičmom. Neki problemi su uslovljeni samo lošim držanjem a neki su uslovljeni definisanim deformacijama kičme (lordoza, kifoza, skolioza). Danas skoro 90% populacije ima bolove u leđima u akutnom ili hroničnom obliku. Za zdravlje kičme preporučuje se leđno plivanje dok se prsno ili leptir ne preporučuju zbog velikih pokreta u pojedinim delovima kičmem, kao i zbog položaja glave i vratne kičme kod plivanja prsnim stilom.

Psihofiziči i socijalni razvoj dece
Plivanje pozitivno utječe na psihofizički, ali i socijalni razvoj deteta jer kao i kod drugih sportova, podrazumeva socijalni kontakt i druženje. Voda je idealna za decu jer omogućava slobodu pokreta i osećaj „lakoće” što je za decu vrlo bitno. Osim toga, razvija bazičnu motoriku te doprinosi razvoju kognitivnih sposobnosti. S obzirom da su deca u razvoju, plivanje za njih ima još snažnije dejstvo. Osim što blagotvorno utiče na celokupni razvoj deteta, plivanjem se posebno jačaju pluća i srce te razvija osećaj koordinacije pokreta i samokontrole. Osim toga, plivanje pozitivno utiče na san i spavanje, sposobnost termoregulacije i imunitet.



Rešava višak kilograma 
Kod osoba koje imaju indeks telesne mase viši od 25 ili 30 plivanje je idealan izbor za redukciju telesne težine. Većina ostalih aktivnosti predstavlja veliko opterećenja na zglobove. Kod plivanja telo prividno gubi na težini i opterećenje se znatno smanjuje. Obzirom na gustinu i otpor vode, sagoreva se velika količina energije. Osim toga, gojazne osobe nemaju problema s održavanjem na vodi jer je masno tkivo lakše od tkiva kosti i mišića. Za potrebe redukcije telesne težine, preporučuje se lagano plivanje prsnom tehnikom u trajanju od 20 do 45 minuta, minimalno tri puta nedeljno ili plivanje slobodnim stilom u sličnom trajanju i učestalosti. Nakon „savladavanja“ ovog koraka, preporučuje se plivanje kraul ili leđnim stilom.

Odlično za starije osobe 
Rekreativno plivanje preporučuje se i starijim osobama jer vežbanje u starijem dobu često ima specifična ograničenja, a plivanje nema posebnih kontraindikacija, pa se može plivati do duboke starosti. Plivanjem srčani mišić postaje snažniji, a zbog jačanja mišića produbljuje se i disanje pa ćelije organizma dobijaju više kiseonika što je u starijem životnom dobu izuzetno bitno. Osim toga, plivanje ne opterećuje zglobove što je važno (npr. artrotične promene, spondiloza ičme). Plivanje podiže raspoloženje i smanjuje depresivnost i teskobu koje su učestale u starijem životnom dobu.


Nizak krvni pritisak 
Veliki broj ljudi, posebno mladih ima problema s niskim krvnim pritiskom. Niski krvni pritisak je bezazleniji nego visoki, ali stvara dosta neugodnosti. Redovno lagano plivanje učvrstit će vaše krvne sudove, a duboko disanje će obezbediti sve ćelije dodatnim kiseonikom. Poboljšanje cirkulacije i „masaža” putem otpora vode takođe uklanja neugodnosti izazvane niskim krvnim pritiskom.

Smanjuje napade asme 
Veliki broj osoba obolelih od astme doživljava napade tokom vežbanja (astma indukovana vežbanjem). Karakteristike tih napada zavise od intenziteta treninga, potrebom za vazduhom i uslovima okoline. Upravo zbog toga plivanje je najbolji izbor. Tehnika disanja u vodi jača mišiće koji omogućavaju odvijanje izdaha, a koji je kod obolelih problematičan. Preporučuje se plivanje prsnom tehnikom ili kraulom.

Još jedna napomena za kalorije
Plivanjem se troši i znatan broj kalorija: 60 minuta plivanja slobodnim stilom sagoreva 500 do 700 kalorija; 60 minuta plivanja prsnim stilom sagoreva 750 kalorija; 60 minuta plivanja leptir stilom potroši 800 kalorija; 500 kalorija se izgubi za 60 minuta plivanja leđnim stilom.


Za najbolji učinak preporučuje se svakodnevno plivanje u trajanju od 30 minuta. Ako to nije moguće, odličan učinak ima i plivanje od tri puta nedeljno u istom trajanju. Ako postoje teškoće u kontinuiranom plivanju, preporuka je da se počne sa kraćim trajanjem a zatim postepeno produžavati. Ako ne postoji zdravstvena prepreka (kontraindikacija), najbolje je kombinovati sve stilove jer se na taj način postiže najbolji efekat i ravnomerno se razvijaju svi mišići tela. Ako je cilj razviti veliku snagu ramena, leđa i nogu, preporučuje se leptir stil plivanja. Ovaj stil tehnički je najzahtevniji, a vrlo je zahtevan i što se tiče snage kao i usklađivanja disanja i pokreta.

ZANIMLJIVE ČINJENICE O PLIVANJU KOJE MOŽDA NISTE ZNALI

- U leptir i prsnom načinu plivanja, plivači moraju da dotaknu kraj bazena sa obe ruke, dok kod leđnog i kraul plivanja kraj bazena dodiruju sa jednom rukom

- Sat vremena snažnog plivanja može sagoreti i do 650 kalorija, pa možemo reći da plivanje sagoreva više kalorija od šetnje ili biciklizma

- Prosečna osoba u tok celog svog života proizvede oko 25.000 litra pljuvačke, to je dovoljno tečnosti da se ispune dva bazena

- Najbržim i najaktraktivnijim stilom plivanja smatra se kraul ili slobodan stil

- Plivanjem se jačaju srce i pluća


- Plovnost vode čini je idealnom za fizikalnu terapiju i vežbe rehabilitacije, to jest za sve one koji žele vežbanje bez ogromnog opterećenja na zglobove i mišiće

- Preko 50% plivača svetske klase pati od neke vrste bola u ramenima

- Plivanje smanjuje stres

- Prvo pisano delo o plivanju datira iz 1538. godine i napisano je na latinskom jeziku

- Plivanjem se treniraju sve mišićne grupe


- Najsporija tehnika plivanja je prsno plivanje

- Skoro svi sisari na zemlji od rođenja znaju plivati, jedino čovek mora da "uči"

- 65% ljudi u SAD-u ne zna da pliva

- Kada je kosa kraća, plivač pliva brže jer je manje trenje

- Slonovi umeju da plivaju, a mogu da koriste sve četiri noge i u stanju su da se kreću prilično brzo s obzirom na svoju težinu


- Plivanje je odlična kardiovaskularna vežba (vežba za srce, pluća i krvne sudove) jer kada vežbate u vodi krećete se protiv njenog otpora koji je 10 puta veći od otpora vazduha

- Podiže energiju i poboljšava san

- Veštinu plivanja poznavali su stari Egipćani i Asirci, a u Grčkoj je plivanje bilo deo opšte kulture

- Žene koje plivaju pet puta nedeljno i do 20% smanjuju rizik od obolevanja od raka dojke.

- Olimpijskim bazenom nazivamo onaj bazen koji je dužine 50m i širine 25 metara


- Među najstarijim delima u kojima se spominje plivanje su Gilgameš, Ilijada, Odiseja i Biblija.

- "Speedo" - poznati proizvođač plivačke opreme, napravio je tkaninu sličnu izgledom koži ajkule i od materijala koga nazivaju "fast skin" (brza koža), koji smanjuje otpor vode i turbulencije i omogućava efikasnije plivanje

-Poznati američki fizičar, državnik, pisac i pronalazač, Benjamin Franklin izmislio je peraje za plivanje

- U Mrtvom moru, zbog veoma visokog sadržaja soli, telo pluta na površini i nije moguće normalno plivati


- Bikini kupaći kostim dobio je naziv nakon nuklearne probe u Južnom Pacifiku u SAD-u, na mestu koje se naziva "Bikini Atoll"

- Istraživanja su pokazala da ajkule plivaju veoma brzo u vodi, a ta brzina dolazi od V oblika ispupčenja (pipci) na koži, koji omogućavaju veću efikasnost u plivanju

- Umanjuje rizik od pojave dijabetesa

- Većina plivača svetske klase trenira od 4 do 5 sati dnevno, 5 - 7 dana nedeljno. Obično plivaju između 3 i 7 km dnevno zajedno sa vežbama snage i fleksibilnosti u toku dana

- Velika je zabuna to što se generlno misli da se tokom plivanja ne znoji jer je telo konstantno u vodi. Nemoguće je primetiti znojenje kao kod drugih sportova, ali je ono svakako prisutno u velikoj meri.

- Plivanje otvara apetit, pa u zavisnosti od doba dana, treba i planirati ishranu.


- Dokazano je da jutarnje plivanje kod prosečnog rekreativca podiže nivo energije tokom celog dana i tako ga bolje priprema za obaveze koje ga očekuju kao i da značajno ubrzava metabolizam. 

U današnje vreme, većinu svog slobodnog vremena provodimo za računarom, televizorom, držeći mobilni telefon ili tablet u rukama. Ne bi trebalo posebno naglašavati šta tu sve strada, pre svega kičma i koštano zglobni sistem.
Sedenje vodi ka tome da će imati krivu kičmu,te da se ljudi sa nepravilnim držanjem procenjuju kao nesigurni u sebe i apatični. Nepravilna ishrana i nedostatak vremena uslovljen stilom života i životnim okolnostima dodatno pogoršavaju i ovako lošu zdravstvenu sliku. Plivanje čini da postanemo okretni i spretni, dok neaktivnost znači tromost, sporost i u krajnjem slučaju bolest. Otpor prema fizičkoj aktivnosti je uslovljeno upravo dugotrajnim sedenjem i fizičkom neaktivnošću, zato odlaskom na plivanje ćete se opustiti, relaksirati, poboljšati život i zdravlje.

NAJVEĆI BAZEN NA SVETU 

Na stotinak kilometara od glavnog grada Čilea, tačnije,u hotelskom kompleksu San Alfonso del Mar nalazi se najveći bazen na svetu. U njemu će se čak obično brčkanje pretvoriti u pravi maraton. Naime, iako se Čile nalazi uz samu obalu Tihog okeana, ova zemlja ima relativno malo pogodnih plaža za kupanje tokom cele godine zbog Humboldtove struje koja donosi hladnu okeansku vodu s Antarktika i većim delom godine je ta voda prehladna za kupanje. Leti temperatura vode dostiže 26 stepeni, što je za devet stepeni više nego u moru. Ova veštačka laguna sadrži kristalno čistu plavu vodu koji dostižu dubinu od čak 35 metara. Ovo nepregledno plavetnilo dugačko je 1013 metara i prostire se na površini od 8 hektara, a u njemu se nalazi neverovatnih 66 miliona galona vode, što je oko 250.000 kubnih metara. Uprošćeno to je površina koja odgovara veličini 6.000 "običnih" bazena. Da bi se popunio ovaj ogromni bazen, njegovi projektanti razvili su inovativnu tehnologiju filtera koji trajno prečišćavaju morsku vodu. Ovaj raj za kupače građen je pet godina, a za njega je utrošeno 2,5 miliona evra.














1197
25
   
1
Created on: 2019-04-17 00:01
Last modified on: 2019-04-18 01:54
By: Marija Samardzic