Nikola Tesla, jedan je od najblistavih umova čovečanstva,rođen je 10.07.1856. u selu Smiljanu, kraj Gospića u Lici, u tadašnjoj Austrijskoj carevini(danas Republika Hrvatska), od majke Đuke Tesle i oca Milutina Tesle, sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve. Nikola je kršten u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan,bojeći se da neće preživeti. Majka Đuka bila je, takođe, iz svešteničke porodice, nepismena, plemenita i pametna žena, sa mnogo talenata koja je i sama bila kreativna jer je svojim pronalscima olakšavala život na selu. Imala je sreću da, za razliku od oca Milutina, koji je umro dok je Nikola studirao, doživi svu slavu svog sina. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom životu kojega je do poslednjeg izdisaja živeo. Osim Nikole imali su jos jednog sina Daneta, i tri ćerke, Angelinu, Milku i Maricu.
Prvi razred osnovne škole je učio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin naimenovan je za protu u Gospiću, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju Nikola pohađa u Gospiću. Na kraju trećeg razreda, 1870. godine, teško se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima izmolio je očevo obećanje da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.
Mladi Nikola Tesla |
Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Bio je marljiv student. Polagao je sve ispite sa najvišim ocenama. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. novembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom umire 27. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.
Početkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Inače, ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje“.
U periodu od 1881. do 1882. godine zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period tako što je usavršio aparat za pojačanje glasa kod telefona. Februara 1882. godine, prilikom šetnje u parku sa prijateljem, dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Posle godinu dana, 1883. godine prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz. Odmah je bio zapažen njegov genijalni um i dobija ponudu da pređe u Njujork (sedište kompanije) u Edisonovu laboratoriju i da se bavi pronalazačkim radom, što je Tesla vrlo rado prihvatio.
U Njujork se preselio 1884. godine. Vrlo brzo Tesla dolazi do otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike, otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. Pošto su mu patenti doneli ogroman profit, Edison je Tesli obećao 50.000 dolara kada sve uspešno završi. Kada ga je naučnik na to podsetio, rekao je da se samo šalio i pristao je da mu poveća platu za 10 dolara nedeljno. Tesla je odmah dao otkaz i prekinuo je saradnju. Edison je zarađivao novac tako što je skupo naplaćivao svoje jednosmerne generatore struje i plašio je narod da je naizmenična struja opasna. Tesla je to opovrgao tako što se priključio u kolo naizmjenične struje.
1886. godine je osnovao kompaniju „Tesla Electric Light & Manufacturing“. Investitori se nisu složili da koristi motor na naizmeničnu struju zbog čega su mu uskratili finansijsku pomoć. 1887. godine je radio kao običan radnik da bi se prehranio i sakupio novac za konstruisanje prvog elektromotora na naizmeničnu struju bez četkica. Firma Vestinghaus (Westinghouse) je želela da otkupi njegove patente iz ove oblasti. Razvio je principe Teslinog (svog) kalema i sa vestinghausevim inženjerima je praktično primenjivao svoje izume.
Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje“. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rentgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri“. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.
Sa preko 700 patenata Nikola Tesla se, uz Faradeja, smatra najvećim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T). Umro je 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Sahrana je obavljena o trošku naših iseljenika. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka je rekao: " Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće". Svoja osećanja prema domovini Tesla je izneo u svom govoru u Beogradu 1892. godine: " U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina." Njegova zaostavštvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu. Svet će još dugo čekati dok se ne pojavi genije ravan Nikoli Tesli.
Pronalasci
Nikola Tesla je bio najveći pronalazač prošlog milenijuma, a njegovi pronalasci, po sopstvenoj nesebičnoj želji, vlasništvo su čitave ljudske civilizacije. Najveća Teslina Model Teslinog polifaznog motorazasluga je uvođenje naizmenične struje u široku upotrebu. Njegovi izumi zasnivani na naizmeničnoj struji postali su temelj celom daljem razvoju elektrotehnike. Ostvario je oko hiljadu pronalazaka i patenata: indukcioni motor, trofazni sistem za prenos električne energije, generator i transformator za struje visoke frekvencije (Tesline struje) i drugo.
Tesla je bio i pionir radio-tehnike tako što je konstruisao visoko-frekventne alternatore, kao osnovu emisionih radio-stanica, proizveo neprigušene elektromagnetne talase; otkrio i patentirao princip rezonancije za radio-veze; patentirao sistem za bežično upravljanje i predaju znakova na daljinu. Objavio je i niz stručnih radova iz fizike u kojima je iznosio originalne ideje koje su se kasnije ostvarile.
Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.
Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.
Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.
Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[24][25] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[26] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.
„Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu."
— početak Teslinog govora u Velikoj školi.
Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.
Svetska izložba u Čikagu
Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Prikazane su Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motora.
Eksperimenti sa X-zracima (Rentgenskim zracima)
Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje X-zraka koristeći vakumsku cev. Pri izvođenju eksperimenata fotografisao je svoju ruku. Ovo svoje otkriće objavio je 1892. godine na jednom predavanju. Međutim, Teslini materijali su izgoreli u požaru, pa on ovo otkriće nikada nije patentirao. Nemački naučnik Vilhelm Rentgen objavio je otkriće X-zraka tri godine kasnije, 28. decembra 1895. godine, a Tesla mu je tom prilikom velikodušno čestitao.
Naizmenične struje visoke frekvencije
Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti, koristeći Teslin kalem. Proučavao je i površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom, koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu (1893. godine) Tesla je prikazao prenos sličan radio komunikaciji.
Otkriće radija i bežičnog prenosa
Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izumeo električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore“.
Kolorado Springs
Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.
Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) |
Bežični prenos energije
Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900. godine, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.
Nedovršena istraživanja i "Teslino oružje"
Na svoj 75. rođendan (1931. godine) najavio je potpuno novi izvor energije, ali nije bio spreman da ga opiše pre njegovog potpunog završetka. Pretpostavlja se da se radi o motoru pogonjenom pomoću kosmičkih gama zraka. Kružile su tada dve priče, jedna da Tesla i Albert Anštajn rade na istraživanju antigravitacije, a druga da on Projekat SAD - Teslino oružje???istražuje nevidljive avione i brodove. Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu, Tesla je u ''Njujork Tajmsu'' najavio "Smrtonosne zrake" neograničene moći. Obrazložio je svoj pronalazak kao "Zrake mira". Tehnički opis pronalaska 1937. godine ponudio je zemljama saveznicima: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Tadašnji Sovjetski Savez je pokazao najveću zainteresovanost za Teslin izum i 1939. godine izvršio prve eksperimente. Nacisti su 1939. godine napali Poljsku i sa radio dirigovanim projektilima V-2 bombardovali London. Tesla je poželeo zaštititi svoju Jugoslaviju, predlažući postavljanje 9 stanica "Nevidljivih zraka" od po 200 kW. Sve je propalo nemačkim divljačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je poginulo oko 25 000 nedužnih civila. Do današljih dana ova Teslina istraživanja ostala su obavijena velom tajne.Tesla nije radio samo na električnoj struji, nego i na različitim oblicima energije koji su nama danas još uvek nezamislivi. Njegov pogled se prostirao barem hiljadu godina u budućnost.
Priznanja
Prvi radio-talasi koje je emitovao Nikola Tesla putuju svemirom već 100 godina i nose poruku da na Zemlji živi tehnološki razvijena civilizacija, koja svoj razvoj prvenstveno Spomenik Nikoli tesli u Njujorku bazira na električnoj energiji. Zvuči neverovatno, ali Tesla, Edisonova medalja dodeljena Teslinaučnik zaslužan za sve ovo, nikada nije dobio Nobelovu nagradu, ni druga veća društvena priznanja.
Tesla je bio čovek koji se potpuno posvetio nauci. Imao je veoma mali broj bliskih prijatelja. U finasijskim pitanjima bio je prilično nespretan. Sav zarađeni novac trošio je na nova istraživanja. Među naučnicima i u javnosti pratila ga je reputacija samotnjaka i ekscentrika. Iako mu je bio potreban novac, 1912. godine odbio je da podeliti Nobelovu nagradu iz fizike sa Tomasom Edisonom, jer je tvrdio da Edison nije pravi naučnik. Prijatelji su 1917. godine uspeli da ga ubede da primi Edisonovu medalju, najveće odlikovanje Američkog instituta elektroinženjera, ali je ovo pre bilo priznanje Edisonu nego samom Tesli. Odlikovanja dodeljena Tesli. Najveće priznanje odato mu je posmrtno, na stogodišnjicu od njegovog rođenja, kada je Međunarodna elektro-komisija nazvala njegovim imenom jedinicu magnetske indukcije - Tesla. (T=Wb/m2). Danas, 160 godina posle njegovog rođenja, svet je u velikoj meri shvatio veličinu i genijalnost Nikole Tesle. Po Tesli je nazvan jedan Mesečev krater i jedan planetoid.Tesla je član "Kuće slavnih pronalazača " u Americi. Mnoge države štampale su poštanske marke i novčanice sa njegovim likom i mnoge su muzejske postavke posvećene njemu.
Naš narod nikad nije zaboravio Nikolu Teslu. Po njemu ime su dobile mnoge naše škole, fakulteti, instituti, ulice i sa ponosom ga nose. Naša najveća termoelektrana u Obrenovcu takođe je nazvana po Nikoli Tesli. U centru Beograda, u ulici Krunska broj 51 nalazi se Muzej Nikole Tesle. Muzej je osnovan 1952. godine, po odluci tadašnje Vlade Jugoslavije, i u njemu se Muzej Nikole Tesle u Beogradu nalazi najveća svetska zbirka ličnih predmeta i dokumenata o Teslinom životu i radu. Muzej je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, kao i u svetu. Muzejska građa stigla je u Beograd prema odluci američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak, Sava Kosanović. Po Teslinoj želji, gospodin Sava Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1949. godine. U Muzeju se nalazi i urna s posmrtnim pepelom Nikole Tesle, u pozlaćenoj kugli, na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku, a 1957. godine preneseni su u Beograd.
Spomenik Nikoli Tesli u Beogradu Ispred zgrade Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u ulici Bulevar Kralja Aleksandra 73 postavljen je spomenik Nikoli Tesli 1963. godine autora Frana Kršinića. Vlada Republike Srbije je 2. februara 2006. godine odobrila Javnom preduzeću Aerodrom "Beograd" da promeni ime u Aerodrom "Nikola Tesla" jer je on najčuveniji srpski naučnik i jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica (T).
Novčanica od 100 dinara sa likom Tesle Narodna banka Jugoslavije i Narodna banka Srbije štampale su više novčanica posvećenih Tesli. Zadnja izdata novčanica je od 100 dinara i promoviše Teslu i Teslinu jedinicu magnetne indukcije. Takođe izdavane su prigodne poštanske marke povodom raznih jubileja.
Ove godine navršava se 160 godina od rođenja Nikole Tesle. Vlada Republike Srbije formirala je odbor, koji ima zadatak da izvrši sve pripreme kako bi se ovaj važan datum iz naše istorije dostojno obeležio. Pored naše zemlje ova godišnjica biće promovisana i u Republici Hrvatskoj, gde se Tesla rodio i Sjedinjenim Američkim Državama u kojima je Tesla živeo i radio, i u kojima su nastali svi njegovi pronalasci.
O Teslinom životu i slavnim delima postoji nekoliko knjiga i filmova, mi vam predstavljamo jedan dokumentarni filmovi o Nikoli Tesli.
963
