Čokolada nastala od navatl reči „czoko-latl“ - „kakaovo piće“ je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tablica. U nekim državama, posebno u Meksiku, dosta se koristi čokolada u obliku pića u vodi ili nekoj drugoj tečnosti. Čokolada ima visoku energetsku vrednost - 100 grama čokolade sadrži 2.100-2.500 kJ (500-600 kalorija).
Čokolada je postala jedan od najpopularnijih tipova hrane i začina u svetu, i veliki broj prehrambenih proizvoda koji sadrže čokoladu je stvoren, posebno deserti među kojima su torte, pudinzi, musovi, čokoladni kolači, i kolači sa granulama čokolade. Mnoge bombone su punjene ili pokrivene zaslađenom čokoladom, i table od čvrste čokolade i slatkiši pokriveni čokoladom se jedu kao užine.
Pokloni od čokolade u različitim oblicima (jaja, srca, kovanice,zeke) su postali tradicionalni tokom pojedinih praznika na Zapadu, kao što su Uskrs, Dan zaljubljeni itd... Čokolada se isto tako koristi u hladnim i toplim pićima kao što su čokoladno mleko i topla čokolada i u nekim alkoholnim pićima, kao što je čokoladni liker. 1609. godine u Meksiku se pojavila se i prva knjiga potpuno posvećena čokaladi - „Libro en el cual se trata del chocolate“.
Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak. U celom svetu se 7. jula obeležava Dan čokolade kojim se slavi dolazak čokolade u Evropu još davne 1550. godine. Ovaj dan je vrlo značajan jer milijardu ljudi svakodnevno jede čokoladu.
Hemičari su tek tokom ranog 19og veka u Holandiji našli načine da daju čokoladi tvrd oblik kakav znamo danas. Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa, iz kojih je nastao kakao prah.
Naredna inovacija u svetu čokolade, proizvodnja prvih štangli, pripada Džozef Freju, koji je koristio specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi kalupe čvrstih štangli.
Iako je čokolada u Švajcarsku stigla 1750 zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima, prva fabrika čokolade u ovoj zemlji otvorena je tek 70 godina kasnije. Tek pola stoleća nakon toga, Daniel Peter, sin mesara iz švajcarskog grada Vevija, plasirao je na tržište 1875. godine, prvu čokoladu s mlekom. Prvi zvanični kolač od čokolade, austrijska Zaher torta, nastala je u Austriji 1778. godine. Nakon toga, u savremenom dobu, čokolada koju poznajemo, pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa: filovane, punjene, mešane sa voćem, žitaricama i brojni drugi oblici ovog slatkog zadovoljstva.
Čokolada na jugoslovenskim prostorima
1896. čokolada se ručno pravila u manastiru u Brestanici, kod Krška
1897. Kosta Šonda prvi prodaje čokoladu u Beogradu
1911. „Union“ u Zagrebu, danas Kraš proizvodi prvu čokoladu
1922. „Gorenjka“ u Ljubljani
1924. „Roda“ fabrika pravi čokoladu sa istim imenom u fabrici u Zemunu, sada čokolada „Manjež“ od Štarka
1938. „Galeb“ čokolada u fabrici Josipa Rufa, danas „Pionir“ u Subotici
Nutritivna vrednost
Crna čokolada sadrži biljne proteine, kakao buter, lipide, kakao masu, mleko u prahu, fosfor, kalcijum, kalijum, magnezijum. Kakao zrno ima veliku energetsku vrednost. Sadrži i alkaloide, teobromin, koji stimuliše bubrege i kofein, koji stimuliše mozak. Čokolada sadrži četvrtinu količine kofeina koji se nalazi u jednoj šolji kafe.
100 grama čokolade sadrži:
-belančevine 10g
-masnoće 27g
-ugljenihidrati 54g
-kalijum 400
-magnezijum 300 mg
-fosfor 250 mg
-kalcijum 100 mg
-natrijum 12 mg
-gvožđe 3 mg
-teobromin 500 mg
Crna čokolada sadrži veći procenat kakao zrna (minimum 50% kakao delova). Ostali sastojci su šećer, vanila, soja lecitin. Smatra se najkvalitetnijom i najzdravijom vrstom čokolade. Crna čokolada se može podeliti prema procentu kakaoa, kakao butera i šećera. Ukoliko sadrži najmanje 15% tečnog kakaoa i isto toliko kakao butera, a minimum ukupne količine kakao delova je 60%, onda spada u slatke čokolade. Ukoliko je procenat tečnog kakaoa najmanje 35% i isto toliko kakao butera i šećera, onda spada u gorke čokolade.
Čokolada za kuvanje ili nezaslađena čokolada ne sadrži dodatke poput mleka ili šećera.
Mlečna čokolada sadrži iste sastojke kao i crna, ali se dodaje i mleko u prahu, čiji kvalitet zajedno sa procentom kakao delova određzuje kvalitet. Smatra se da mora imati minimum 30% kakao delova.
Bela čokolada sadrži sve sastojke kao i mlečna osim što ima kakao buter, a ne kakao masu. Kvalitetna bela čokolada mora imati minimum 26% kakao delova, odnosno kakao butera.
Zašto je čokolada korisna? Ovo se odnosi na crnu čokoladu koja ima više od 70 odsto kakaoa
Umanjuje rizik od moždanog udara
Kakao dokazano snižava nivo lošeg i podiže nivo dobrog holesterola. A konzumiranje tamne čokolade smanjuje rizik od moždanog udara za oko 17 odsto, pokazala su istraživanja.
Bogata je mineralima
Crna čokolada je puna korisnih sastojaka, a 100 grama zadovoljava i do 67 odsto dnevnih potreba za gvožđem. Sadrži i cink koji pozitivno utiče na imunitet, kao i kalijum koji je važan za održavanje krvnog pritiska u zdravim granicama.
Koža će vam biti lepša
Iako smo svi jednom bar čuli da od čokolade izlaze bubuljice, nauka kaže da je tamna čokolada odlična za ten.
Kakao sadrži flavonol, fitohemikaliju koja potpomaže hidrataciju kože, čini je gušćom i pozitivno utiče na cirkulaciju.
Takođe, korisna je jer podstiče prirodnu odbranu kože od štetnog uticaja sunca. Naravno, ne može da zameni kreme sa faktorom zaštite koji odgovara vašem tipu kože, ali može malo da pripomogne.
Poboljšava koncentraciju i pamćenje
Čokolada nam popravlja raspoloženje, ali u manjim količinama sadrži i feniletilamin, hemikaliju koju naš mozak luči kad se zaljubimo. A tu je i podsticaj za mozak: isti oni flavonoli od kojih vam koža blista poboljšavaju koncentraciju i usporavaju propadanje memorije.
Pomaže radu srca
Fizička aktivnost će ubrzati rad srca, a flavonoid u tamnoj čokoladi poradiće na njegovom zdravlju. Dobrobiti su smanjen krvni pritisak, zdraviji krvni sudovi, bolji nivo holesterola i manji rizik od razvoja srčanih bolesti, srčanog udara ili smrti od navedenog uzroka.
Danas postoji više od 600 različitih ukusa čokolade, ali daleko od toga da su sve identičnog kvaliteta. Kada birate čokoladu, obavezno pročitajte njen sastav i zemlju porekla, šta je presudno da biste jeli čokoladu koja je zdrava, bez griže savesti. Naravno i ovde morate biti umereni. Nemojte preterivati, jedna štangli dnevno sasvim je dovoljna.
1129
